EUROPEAN HOUSE SKOPJE

Search This Blog

2.21.2023

190 universities just launched 600 free online courses. Here’s the full list



If you haven’t heard, universities around the world offering their courses online for free (or at-least partially free). These courses are collectively called as MOOCS or Massive Open Online Courses.
In the past seven years or so, over 800 universities have created around 10,000 of these MOOCs. And I’ve been keeping track of these MOOCs the entire time here at Class Central, ever since they rose to prominence.
In the past four months alone, 190 universities have announced 600 such free online courses. I’ve compiled this list below and categorized the courses into the following subjects: Computer Science, Mathematics, Programming, Data Science, Humanities, Social Sciences, Education & Teaching, Health & Medicine, Business, Personal Development, Engineering, Art & Design, and finally Science.
Here’s the full list of new free online courses. Most of these are completely self-paced, so you can start taking them at your convenience.

PROGRAMMING

ENGINEERING

COMPUTER SCIENCE

SOCIAL SCIENCES


SCIENCE

ART & DESIGN

MATHEMATICS

HUMANITIES

BUSINESS

HEALTH & MEDICINE

DATA SCIENCE

EDUCATION & TEACHING

PERSONAL DEVELOPMENT

12.15.2022

"Историски и Културни Договори: Ризици и Предизвици пред Република Македонија"

Историски и културни предизвици:

Потенцијален отпор: Договорите со Бугарија и Грција, кои ги вовлекуваат историските и културните аспекти, можат да предизвикаат значителен отпор кај делови од населението. Според нив, било какво отстапување во однос на историјата или културата може да биде сметано како загуба на идентитет и суверенитет. Отпорот може да се изрази преку јавни протести, дебати во медиумите и други форми на граѓанска активност.

Политички притисоци: Ратификацијата и спроведбата на договорите може да предизвикаат политички притисоци во земјата. Политички групи или партии кои не се согласни со содржината на договорите можат да се обидат да ја искористат ситуацијата за постигнување на свои цели. Овие политички притисоци можат да вклучуваат изразен противопоставен став во парламентот, интензивен лобирачки напор или дури и предизвикување на криза во владата.

Обврска за спроведување на реформите: За да ги исполни обврските од договорите, Република Македонија треба да спроведе значителни реформи во институциите и системите. Овие реформи можат да предизвикаат социјална нестабилност и отпор, особено ако граѓаните ја почувствуваат дека промените предизвикани од договорите не ги заштитуваат нивните интереси или ако се спроведуваат прекумерно брзо.

Спроведување на јазичните реформи: Договорот со Бугарија вклучува и јазични промени, што може да биде особено чувствително прашање. Спроведбата на овие промени може да предизвика бурни реакции, посебно кај деловите на населението кои ги сметаат дека нивните јазични права се заштитени. Отпорот може да биде виден во форма на протести, петиции или барање за измена на законските прописи.

Економски и трговски аспекти: Доколку договорите не доведат до конкретни економски предности за граѓаните, може да се создаде разочарување и критика. Недостигот на видливи економски добивки може да допринесе кон недовербата во договорените процеси и да ја  зголеми негативната реакција од страна на граѓаните.

Меѓународни влијанија: Доколку договорите предизвикаат негативни реакции од другите меѓународни актери, Република Македонија може да биде изложена на меѓународен притисок или изолација. Ова може да вклучува внатрешни дипломатски предизвици, санкции или директен влијание на економската и политичката стабилност на земјата.

Однос со соседите: Иако договорите имаат за цел да ги подобрат односите со Бугарија и Грција, може да се појават предизвици во динамиката со другите соседи. Било какви недоразбирања или прекумерни придобивки кои ги добиваат Бугарија и Грција во односите со соседите може да имаат негативни последици за регионалната стабилност и соработката. Владата треба активно да учествува во дипломатски напори за одржување на добрососедските односи и предупредување на можни конфликти со останатите соседи.

Со цел успешно да се спротивстави на овие ризици, Владата на Република Македонија мора да биде проактивна, да се вклучи во дијалог со јавноста и различните заинтересирани страни и да создаде механизми за решавање на недоразбирањата кои можат да настанат во процесот на спроведување на договорите.

"Бугарските Барања и Договорот за Добрососедство: Внатрешни Влијанија и Економски Последици во Македонија"

Во контекстот на динамичните промени пред Македонија произлезени од барањата на бугарската заедница и спроведбата на Договорот за Добрососедство особено значајна е трансформацијата во административната структура и отворањето на нови институции. Во овој контекст запослувањето во јавната администрација и отворањето на нови работни места стануваат критични аспекти за успешната имплементација на договорените мерки, и идни проблеми доколку истите не се испочитуваат. Ова е законски пристап кон застапување на сите етнички групи во институциите. Отворањето на вратите на администрацијата за Бугарите креира можност за нивно активно учество во донесувањето на одлуки и формирањето на политики. Договорот за Добрососедство стимулира потреба за отворање на нови институции кои би го намалиле процентот на учество во аминистрацијата на веќе застапените заедници истото дополнително би предизвикало нови проблеми. Оваа трансформација уште повеќе го вплетува мултиетничкиот аспект во државните институции.  

12.14.2022

Europe House Skopje



 European House increase awareness, inform and educate citizens about the creation of Europe by running educational actions adapted to the respective target group. They impart information and knowledge about Europe with the objective of

  • giving a sense to the creation of Europe,
  • justifying the complexity of the creation of Europe,
  • explaining the risks and opportunities of the creation of Europe,
And of contributing in this way to the creation of a European citizenship. For this reason, they aim at
  • reducing the distance between the problems of the citizens and the questions under discussion at the level of the European Union,
  • linking national identities with a European identity,
  • making clear the coherence and complementariness of the European, national, regional and local levels of decision-making.
European House deal with the fundamental values of the creation of Europe - peace, democracy, social model - and consider the common characteristics which shape the European Union: political pluralism, democracy, peace, social solidarity, diversity of people and talent, the richness of the common cultural heritage, the role of Europe in the global balance of power etc...
European House contribute to the establishment of European citizenship by dealing with subjects such as the democratic and communitarian constitutional State, transnational solidarity, free exchange in a Common Market…
They relate to their target groups - citizens, young people, people in continued vocational training, senior citizens - by organising appropriate events such as multinational information or educational seminars or seminars to increase awareness (within or outside of their own premises), conferences, colloquia, debates, exhibitions, information stands, study trips, etc...

Contact: zoran.dimitrov@gmail.com

11.18.2022

ПАРИ“ ГИ АНАЛИЗИРА БУЏЕТИТЕ: ПРЕД 10 ГОДИНИ ИМАВМЕ ЗА ТРОШЕЊЕ 2,5 МИЛИЈАРДИ ЕВРА, В ГОДИНА ЌЕ ИМАМЕ 4,4 МИЛИЈАРДИ

Време зa читање: 4 минутиПред 10 години Буџетот тежел 2,4 милјарда евра на приходната страна и 2,6 милијарди евра на расходната страна. Предлог-буџетот за 2022 година е во собраниска процедура, а на хартија е испишано дека ќе се соберат 3,8 милијарда евра приходи и дека ќе се потрошат 4,4 милијарди евра.

„Пари“ анализираше што е заедничко, а што различно на новиот со буџетите од претходните години. Заклучок е дека во последните години социјалните трансфери се половина од расходите, но дека порано имале помал удел, дека буџетските дефицити имале тренд на намалување од 2017 година, но дека короната тој тренд „сурово“ го прекинала со екстремен раст на дефицитот, дека износот на платите како бројка се зголемувал, но дека како процентуален удел во расходите се намалува.

ДРАСТИЧЕН СКОК НА КАПИТАЛНИТЕ ПРОЕКТИ

Она што овој буџет го разликува во однос на претходните, според изјавите на министерот за финансии Фатмир Бесими е висината на капиталните расходи. Тие се планирани на 614, 9 милиони евра, како никогаш досега, или ако се спореди со 2011 година, овој износ е поголем дури за 235 милиони евра! Капиталните расходи се дури за 27 проценти поголеми од овогодишните и имаат најголем процентуален удел од 14 осто од расходната страна, од сите досегашните буџети. Но, она што е проблем во сите изминати години е реализација на капиталните расходи…

„Пари“ веќе пишуваше дека во последните 10 години останале нечепнати 720 милиони евра, односно толкава била разликата од планираните капитални расходи во буџетите и нивната релаизација, според завршните сметки. За оваа година, фискалниот бројач, заклучно со 17-ти ноември одброја реализација на капитални проекти во вредност од 271,3 милиони евра, или 56% од планираните капитални расходи. Колу ќе одбори во 2022 година од амбициозните 614,9 милиони евра, останува да видиме.

ПОЛА ПЛАТА ЗА СОЦИЈАЛНИ ТРАНСФЕРИ – ФОРМУЛА КОЈА ТРАЕ 5 ГОДИНИ

Во однос на социјалните трансфери, ако што може да се види од табелата, од 2018 уделот на оваа ставка во расходната страна е речиси секогаш ист –социјалните трансфери постојано се речиси половина од државната каса. Така, во 2018 година имало за трошење 3,4 милијарди евра (со последен ребаланс), а социјалните трансфери биле 1,63 милијарди евра. Во 2019-та на расходната страна сме имале 3,7 милијарди евра, социјалните трансфери биле 1,77 милијарди евра, во 2020 година вкупните трошоци биле испланирани на 4,1 милијарда евра, а социјалните трансфери биле 1,92 милијарди евра, додека за годинава од 4,2 милијарди евра за трошење за социјалната компонента се предвидени 2 милијарди евра. Речиси идентичен износ, поточно 2,02 милијарди евра се предвидени за социјалните трансфери и во 2022 година, додека расходите се предвидени на 4,4 милијарди евра, што укажува на мало релаксирање на буџетот во однос на овие трансфери. Всушност, ако се гледа наназад пред 2018 година, може да се види дека уделите на социјалните трансфери биле нешто помали, па во 2011 година, кога расходната страна на буџетот тежела 2,6 милијарди евра, социјалните трансфери биле 1,09 милијарди евра.

ПЛАТИТЕ ВО АПСОЛУТЕН ИЗНОС РАСТАТ, КАКО УДЕЛ СЕ НАМАЛУВААТ

Ако пак, се погледа во платите на јавната админстрација, нивниот износ во 2011 година бил 378,5 милиони евра, потоа постепено износот за плати расте, а во 2018 и во 2019 година стагнира. Идната година ќе се потрошат 531 милиони евра за плати и овој износ е 14 милиони евра поголем од овогодинешниот буџет. Бесими објасни дека е тоа поради: зголемување на платите во здравство за 5 проценти, поголеми плати во судство за 15 проценти, раст на плати од 15 проценти за обвинителите, 7 проценти поголеми плати во образованието согласно колективниот договор, раст на плати во културата – согласно колективниот договор во кој растот се поврзува со растот на минималната плата и 10 проценти раст на платите на инспекциските служби согласно закон што е донесен и според кој ова ќе биде трета година како се корегираат нивните плати.

Ако пак, се анализира колкав удел има ставката плати во Буџетот, може да се забележи дека таа во 2011 година учествувала со 14,5 % од расходите, додека за наредната година, според планот, платите ќе учествуваат со 12,3% во вкупните расходи.

Редакција Пари


European House Skopje is an NGO in Macedonia that promotes European values, democracy, human rights, and regional cooperation. Its...